Lečenje keratokonusa

Keratokonus je neizlečiva bolest koja obično počinje u pubertetu. Ima četri stadijuma progresije i svaki od njih ima posebne principe lečenja. Zbog keratokonusa nije moguće trajno izgubiti vid. Pacijenti koji imaju keratokonus moraju imati svog stalnog oftalmologa koji će pratiti napredovanje bolesti i odlučiti o pravovremenim intervencijama.

Dijagnoza keratokonusa

Dosta je teško postaviti dijagnozu početnog keratokonusa. Bez upotrebe topografa dijagnoza se postavlja tek u drugom, nekad i trećem stadijumu bolesti. Upotrebom topografa otkrivanje bolesti postaje relativno jednostavno, mada je nekada potrebno uraditi i tomografiju rožnjače. Na mapi rožnjače (topografiji) bolest ima vrlo specifičan izgled. Topografska mapa, takođe, lekaru pomaže da dobije mnogo preciznije podatke o stepenu, obliku, napredovanju i drugim važnim karakteristikama bolesti. Samim tim lekar ima mnogo bolji uvid u tok bolesti i mnogo preciznije može preporučiti pacijentu najbolji tretman.

Lečenje keratokonusa

Pravog lečenja keratokonusa nema jer je to neizlečiva bolest. Lečenje podrazumeva maksimalnu korekciju vida. Svaki stadijum bolesti zahteva različit pristup lečenja, što će predložiti lekar na osnovu pregleda:

1. Naočare
2. Kontaktna sočiva
3. Cross-linking rožnjače
4. Transplantacija rožnjače

Indikacije za cross-linking intervenciju

• Napredujući keratokonus
• Debljina rožnjače veća od 400 mikrona
• Rožnjača bez prisutnih zamućenja

Pripremni pregled za cross-linking

Pripremni pregled za cross linking podrazumeva:

• Merenje refrakcije autorefraktokeratometrom
• Određivanje oštrine vida
• Biomikroskopski pregled
• Snimanje rožnjače topografom
• Tomografsko snimanje rožnjače
• Konfokalna biomikroskopija
• Merenje debljine rožnjače – pahimetrija

Zakažite pregled

Telefonom

Cross-linking rožnjače

Cross linking je metoda lečenja keratokonusa kojom se postiže zaustavljanje (usporavanje) daljeg deformisanja rožnjače. Ovom intervencijom se uspostavlja mehanička stabilizacija tkiva rožnjače. Praćenje pacijenata tokom dužeg perioda pokazalo je da je ova metoda veoma uspešna. Cilj cross-linkinga je da u tkivu rožnjače dođe do stvaranja debljih, izukrštanih i međusobno povezanih kolagenih vlakana koja će na taj način učvrstiti rožnjaču i onemogućiti dalju deformaciju. Tako dolazi do „zamrzavanja“ bolesti u tom stadijumu. Ne treba očekivati izlečenje bolesti i značajno poboljšanje vidne oštrine bez kontaktnih sočiva jer to i nije cilj intervencije. Cross linking se može ponavljati u slučajaju dalje progresije.

Tok intervencije cross-linking-a

Intervencija se radi po principu dnevne hirurgije što znači da pacijent posle intervencije ide kući. Radi se u lokalnoj kapljičnoj anesteziji i potpuno je bezbolna. Tokom intervencije prvo se skine površni sloj rožnjače a zatim se ukapavaju kapi B₂ vitamina. Posle toga se specijalnom aparatom (CXL Pesche Med) zrači deformisani deo rožnjače. Na kraju intervencije se stavlja meko kontaktno sočivo koje ostaje na oku naredna 4 dana.

Oporavak posle cross-linking-a

Oporavak posle intervencije je komforan i jednostavan. Četri dana po intervenciji skida se kontaktno sočivo koje je na oku. U prvih mesec dana se koriste kapi a tek posle 1-2 meseca se mogu nositi kontaktna sočiva. Za započinjanje procesa cross-linkinga potrebno je 3 meseca. Proces stvaranja novih vlakana i njihovog ukrštanja je najaktivniji od 3-6 meseci posle intervencije. Kontrolni pregledi su obavezni da bi se pratio efekat intervencije.