Transplantacija rožnjače je operacija pri kojoj se bolesna, zamućena i neprovidna rožnjača zameni zdravom, doniranom rožnjačom. Ovaj tip transplantacije danas je najčešći medju svim transplantacionim hirurškim intervencijama. Uspešnost, za razliku od drugih, je preko 90% pošto je rožnjača imunološki privilegovano tkivo jer nema krvnih sudova. U osnovi, svako zamućenje rožnjače koje se ne može izlečiti i predstavlja definitivni ožiljak  je indikacija za transplantaciju  rožnjače. Ukoliko su sve ostale strukture oka zdrave posle transplantacije rožnjače pacijentu se vraća vid.

Indikacije za transplantaciju rožnjače

  • Ožiljci nastali posle povrede oka
  • Zapaljenje bakterijske prirode
  • Propadanje prethodnog transplantata.
  • Ređe se radi o posledici ulkusa, degeneracija, traumatskih ožiljaka ili kongenitalnih zamućenja.

Pripreme pred operaciju transplantacije rožnjače

Pregled na biomikroskopu omogućava lekaru uvid u stanje rožnjače. Lekar će pregledom  utvrditi da li je zamućenje rožnjače definitivno, bez mogućnosti povlačenja i oporavka vida. Operacije transplantacije rožnjače mogu se raditi u lokalnoj ili opštoj anesteziji što odredjuju hirurg, anesteziolog u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta. Pacijent mora obaviti preoperativne internističke preglede pre nego što se krene u proceduru nabavke rožnjače.

Vrste transplatacije rožnjače

Potpuna transplantacija

  • Potpuna (perforativna) transplantacija rožnjače je hirurška intervencija kojom se oboleli, ožiljno izmenjeni i neprovidni deo rožnjače zamenjuje zdravim tkivom rožnjače u čitavoj njenoj debljini.
  • Ova vrsta transplantacije izvodi se onda kada je rožnjača izgubila providnost u svim slojevima
  • Ovom hirurškom intervencijom obezbedjuje se bolja providnost rožnjače u poredjenju sa lamelarnom transplantacijom
  • Glavni nedostaci ove hirurške metode su pojava postoperativnog astigmatizma i mogućnost pojave reakcije odbacivanja

Lamelarna transplantacija

  • Lamelarna transplantacija rožnjače je hirurška intervencija kojom se zamenjuje samo sloj/ slojevi rožnjače koji je izgubio providnost.
  • U zavisnosti od lokalizacije zamućenja u rožnjači, ova hirurška intervencija se može izvoditi na prednjoj površini rožnjače (DALK) ili na zadnjoj površini rožnjače (DSEK, DLEK i DMEK)
  • Prednosti ove vrste transplantacije su manji postoperativni astigmatizam i manja mogućnost pojave reakcije odbacivanja
  • Nedostatak ove metode je nešto manja oštrina vida zbog mogućnosti pojave zamućenja na dodirnoj površini izmedju rožnjače domaćina i kalema

Tok operacije transplantacije rožnjače

Kod transplantacije rožnjače se centralni, zamućeni deo rožnjače zameni providnim, zdravim delom rožnjače donora. Donor je osoba koja je dala saglasnost da posle smrti donira svoje organe. Rožnjača donora je u potpunosti mikrobiološki i laboratorijski ispitana i pripremljena za transplantaciju u velikim svetskim bankama tkiva i organa. Operacija se radi u lokalnoj ili opštoj anesteziji u zavisnosti od procene hirurga i anesteziologa. Transplantacija rožnjače podrazumeva odstranjivanje kružnog, zamućenog, centralnog dela rožnjače i zamenu tog dela donorskom normalnom, providnom rožnjačom. Donorski deo rožnjače, koji je po veličini isti odstranjenom delu rožnjače pacijenta se zatim ušiva tankim, neprimetnim koncima. Konci mogu biti pojedinačni ili u obliku zvezde. Operacija prosečno traje oko sat vremena, mada ukoliko je stanje komplikovanije može trajati i duže.

Oporavak posle transplantacije

Posle operacije, naročito ako je ona izvedena u opštoj anesteziji pacijent, u toku noći ostaje u bolnici pod prismotrom dežurnog tima. Operisano oko je zatvoreno zavojem koji se skida sutradan, na prvoj kontroli. Posle operacije nema bolova ali kod osetljivijih osoba potreban je neki lek protiv bolova. Na prvoj kontroli se skida poveska sa oka. Operisani pacijent obično ima zamućen vid , suzno oko i osetljivost na svetlo, što je normalna reakcija. Lekar će dati terapiju i najverovatnije u narednih nekoliko dana i dalje zatvarati poveskom operisano oko. Mesecima posle operacije koristi se terapija u obliku kapi, koja sprečava reakciju odbacivanja stranog tkiva. Nekoliko meseci posle operacije pacijent se može vratiti normalnim životnim aktivnostima.

Rizik od odbacivanja transplantata

Iako je transplantacija rožnjače uspešna u oko 90% slučajeva, najveća pažnja u postoperativnom oporavku se posvećuje sprečavanju nastanka odbacivanja tuđeg tkiva rožnjače. Reakcija odbacivanja može se javiti najčešće u prvih godinu dana nakon transplantacije, mada se može javiti i mnogo kasnije. Upravo iz tog razloga pacijent dobija terapiju u obliku kapi za oči mesecima nakon intervencije.  Znaci odbacivanja transplantata su: bol, crvenilo operisanog oka, zamućenje vida i osetljivost na svetlo. Pojava reakcije odbacivanja ne znači definitivno propadanje transplantata jer se uz adekvatnu, blagovremenu terapiju stanje može zaustaviti.

Šta treba znati o transplantaciji rožnjače

  • Kod izbora donorskog materijala uobičajeno se ne radi tipizacija tkiva domaćina i donora
  • Postoperativni tok nije bolan
  • Konci se skidaju tek posle 6 meseci ili godinu dana
  • Transplantat posle godinu dana postaje deo rožnjače domaćina
  • Obavezne su redovne kontrole u tačno odredjenim ciklusima
  • Posle transplantacije rožnjače obično zaostaje astigmatizam različitog stepena
  • Već posle 6 meseci, bez obzira na konce koji su još uvek prisutni, može se korigovati astigmatizam
  • Nekada se posle skidanja konaca moraju raditi druge intervencije koje će smanjiti postopertaivni astigmatizam
  • Nekada se dugo godina posle transplantacije može javiti odbacivanje transplantata
  • Nekada se na transplantatu može javiti recidiv osnovne bolesti (keratokonus ili distrofija rožnjače)
  • Moguće je raditi ponovnu transplantaciju u slučaju odbacivanja transplantata ili recidiva osnovne bolesti

Lekari koji se bave transplantacijom rožnjače