Belova paraliza obično nastupa naglo zahvatajući uglavnom jednu polovinu lica. Lice se iskrivi, dolazi do nemogućnosti podizanja obrve i ugla usana sa jedne strane lica. Kada se javi, maksimalna slabost se razvija u prvih 48h.
Belova paraliza obično nastupa naglo zahvatajući uglavnom jednu polovinu lica. Lice se iskrivi, dolazi do nemogućnosti podizanja obrve i ugla usana sa jedne strane lica. Kada se javi, maksimalna slabost se razvija u prvih 48h.
Ne zna se tačan uzrok nastanka paralize nervus facijalisa. Neki nastanak vezuju za virusnu infekciju. Zasigurno se zna da nastaje izlaganjem te strane lica hladnijim uslovima (vožnja sa otvorenim prozorom). Nekada se pre nastanka može javiti bol iza uha sa te strane. Obično nije povezana sa drugim neurološkim simptomima. Facijalni nerv je odgovoran za inervaciju mišića lica koji su odgovorni za mimiku, pokretanje očnih kapaka, mišića čela i vrata.
Simptomi nastaju kao posledica nemogućnosti svih funkcija koje su vezane za facijalni nerv. Onemogućeno je treptanje, zatvaranje oka, smejanje,lučenje pljuvačke i suza i mimika (nabiranje čela). Koža lica i polovina usta su opušteni i pacijent ne može kontrolisati pokrete mišića na toj strani lica.
Mišić koji podiže gornji kapak nije inervisan facijalisom pa se oko može normalno otvarati ali nije moguće zatvaranje kapaka. Upravo zbog toga dolazi do sušenja rožnjače.
Simptomi Bell-ove paralize su:
Lečenje Bell-ove paralize sprovodi se kortikosteroidnim lekovima koje može trajati i mesecima. Takodje se sprovodi i specijalna fizikalna terapija (mimična).
U lečenju posledica na oku koriste se veštačke suze (vrlo često ukapavanje) kao i masti za oči. Oko se u toku noći mora pokrivati da bi se održala njegova vlažnost.
Izvrnutost donjeg kapka (ectropion) zahteva hirurško lečenje.
Obično se Bell-ova paraliza povlači za 6 meseci. Za to vreme jako se mora voditi računa da na oku ne ostanu teže posledice naročito od sušenja površine.