Strabizam

Strabizam ili razrokost je stanje kod koga je jedno oko van ravnoteže, tj. postoji patološka neusklađenost vidnih osovina. Može biti prisutan u određenom ili u svim pravcima pogleda, latentan, konstantan (uočljiv sve vreme) ili intermitentan (uočljiv samo u pojedinim trenutcima), kao i horizontalan (konvergentni i divergentni), vertikalan, torzioni, ili bilo koja od ovih kombinacija. Manifestni strabizam se javlja u preko 2% dečije, a oko 4% opšte populacije.

Lečenje treba započeti odmah po otkrivanju, da bi se dobila najbolja moguća vidna oštrina i binokularna vidna funkcija.

Iako retko, strabizam može da bude prvi znak ozbiljnog organskog oboljenja oka ili sistemske bolesti.

Vulnerabilnost vidnog sistema u toku razvoja je od kritične važnosti za razumevanje strabizma i ambliopije u detinjstvu i na ispoljavanje strabizma kod odraslih koji vodi poreklo iz tog perioda. Vidni sistem je funkcionalno nezreo po rođenju, a pod uticajem odgovarajuće binokularne vidne stimulacije dostiže zrelost kasnije u mladosti. Kritičan period za razvoj su prva 3 meseca života.

Intermitentna devijacija je čest nalaz kod zdrave novorodjenčadi. Skoro uvek se radi o intermitentnoj divergentnoj razrokosti, dok postojanje intermitentne konvergentne razrokosti nakon 2. meseca ukazuje na moguću evoluciju u manifestni strabizam. Okulomotorna ravnoteža se stabilizuje do kraja trećeg meseca života i svaki uočljiv strabizam nakon ovog uzrasta je značajan. Konstantna devijacija koja postoji i pre trećeg meseca može ukazivati na organsko oboljenje.

Nekada može delovati da kod bebe postoji strabizam iako ga stvarno nema. Ovo stanje se zove „pseudostrabizam“ i jedan je od najčešćih razloga zbog kojih se deca upućuju oftalmologu. Ova stanja mogu lako da obmanu i strabizam se mora isključiti pažljivim pregledom.

Ranije nije bilo retko da su roditelji razuveravani da će strabizam nestati sa rastom. Danas se smatra da dete nikada nije suviše malo za pregled i lečenje.

Strabizam kod deteta

Početak strabizma je obično pre treće godine, mada je moguć i kasnije. Većina slučajeva strabizma se javlja kod zdrave dece koja nemaju drugih obolenja. U nekim slučajevima može biti intermitentan, tako da se može desiti da ne bude uočen pri inicijalnom pregledu.

Što je raniji početak i duže trajanje manifestne razrokosti, lošija je prognoza za binokularni vid. Idealno bi bilo uspostaviti paralelnost vidnih osovina što brže a optimalno unutar tri meseca od početka manifestne razrokosti.

Kod stečenih konvergentnih razrokosti postoji rizik gubitka normalnog binokularnog vida ako se sa lečenjem kasni. Često su u početku intermitentne ali unutar par nedelja postaju konstantne. Kod divergentnih razrokosti lečenje je obično manje hitno zato što je većina intermitentna u dužem periodu.

Prioritet u lečenju je uspostavljanje normalne vidne oštrine oba oka, zatim okulomotorna ravnoteža (ispravljanje očiju) a onda binokularni vid. Dobar estetski rezultat je takođe veoma značajan.

U mnogim slučajevima lečenje strabizma kod dece počinje nošenjem naočara. Za razliku od rano nastalih, kod stečenih strabizama u ranom detinjstvu je moguće postojanje binokularnog vida pre nastanka devijacije, i veća je verovatnoća da će biti dovoljne samo naočare.

Lečenje je često operativno. Konzervativno lečenje je skoro uvek neophodno. Operacija je samo jedan korak u lečenju. Cilj operacije je da se eliminiše relativna devijacija vidnih osovina. Na efekat operacije utiče potencijal za binokularni vid, koji pre svega zavisi od vremena nastanka i dužine trajanja manifestne devijacije, ali i individalne mogućnosti uspostavljanja korisne binokularnosti, od čega u značajnoj meri zavisi i trajnost eventualno postignute okulomotorne ravnoteže. Može biti potrebno više od jedne operacije da bi se dobio željeni rezultat, bilo zbog nedovoljnog efekta inicijalne operacije, odsustva ili nestabilne binokularne saradnje, odnosno promena koje se kasnije javljaju.

Konzervativno lečenje uključuje korekciju refrakcione anomalije, zatvaranje oka, nekad korekciju prizmama, retko lekove, kao i vežbe samo kod slabosti konvergencije.

Potrebno je dugotrajno praćenje, često i u odraslom dobu.

Operacije strabizma su uspešne i kod odraslih. Duple slike se mogu javiti nakon operacije, dok se mozak  prilagođava novom položaju očiju. Ovo je često i obično se povlači nakon nekoliko dana ili nedelja (do mesec dana). Često se pacijenti pogrešno savetuju da ne operišu strabizam zbog rizika pojave stalnih duplih slika. Uporne duple slike nakon operacije su jako retke, ali ih je moguće rešiti.

Operacija strabizma tehnikom “podesivih sutura” (adjustable suture surgery) može dati bolje rezultate kod nekih vrsta razrokosti.  

Primena botulin toksina je nekada takođe indikovana.

Autor
Prof. Dr Branislav Stanković

Zakažite pregled

Telefonom