Katarakta

Kako nastaje katarakta

Kod katarakte dolazi do gubitka vode, zgušnjavanja belančevina koje grade vlakna sočiva I pojave zamućenja. Uzrok nastanka zamućenja može biti različit, i to:

• Urođena katarakta može biti nasledna ili se javlja u sklopu drugih promena na oku
• Staračka katarakta koja se javlja usled procesa starenja organizma
• Komplikovana katarakta koja nastaje kao posledica nekih drugih bolesti oka ili predhodnih operacija na oku
• Traumatska katarakta koja nastaje kao rezultat povreda oka
• Dugotrajna upotreba nekih lekova

Zamućenje sočiva – katarakta

Iako je uzrok nastanka katarakte još uvek nepoznat poznato je da neki faktori mogu uticati na njen nastanak I razvoj. To su:

• Izloženost suncu i UV zračenju
• Pušenje
• Konzumiranje alkohola
• Nepravilna ishrana I oslobađanje slobodnih radikala

Vrste katarakte

Postoje različite podele katarakte ali najčešća je podela po uzroku javljanja i dele se na:

• Senilna katarakta  je najčešći oblik katarakte koji nastaje starenjem organizma.
• Kongenitalna katarakta  je urodjena katarakta. Sa njom se bebe radjaju ili se ona razvija u  najranijem detinjstvu. U zavisnosti od stepena zamućenja ove katarakte nekada ne ometaju razvoj vida i onda se ne moraju operisati. Međutim, ukoliko urođena katarakta ometa vid operacija se mora uraditi što pre da ne bi došlo do ambliopije
• Sekundarna katarakta  nastaje kao rezultat neke druge bolesti. Najčešće je to dijabetes ali ovaj tip katarakte može nastati i zbog dugotrajnog uzimanja nekih lekova ili predhodnih operacija oka
• Traumatska katarakta nastaje kao posledica povrede oka. Može nastati trenutno posle povrede ili se javiti godinama kasnije.

Simptomi katarakte

Kod početnih katarakti vid izgleda kao kada se gleda kroz prljavo staklo pa osoba koja nosi naočare ima osećaj da su stakla prljava. Katarakta se obično, javlja na oba oka ali je napredovanje bolesti različito.

Kasnije, napredovanjem bolesti javljaju se izraženiji simptomi tipa:

• Zablještenje kod jakog sunca ili izvora svetlosti
• Rasipanje svetlosti i haloi oko izvora svetlosti
• Dolazi do promene percepcije boja (bleđe i nejasnije boje)
• Zamagljen i nejasan vid
• Otežano gledanje pri slabijem svetlu i noću
• Česta promena dioptrije na naočarima
• Nejasne, duple slike na jednom oku

Lečenje katarakte

Na samom početku bolesti može koristiti češća promena dioptrije, lupe, pojačano svetlo i druga pomoćna sredstva. Međutim od samog početka osoba mora razmišljeti o operaciji katarakte jer je to jedini način lečenja.

Nekada je važilo pravilo da se katarakta operiše tek kad se potpuno izgubi vid. Danas to ne važi, naprotiv mnogo je bolje operisati kataraktu kad zamućeno sočivo još uvek nije tvrdo jer to otežava operaciju. Danas važi pravilo da se katarakta operiše onda kod ona ometa svakodnevne aktivnosti.

Operacija katarakte je rutinska, vrlo uspešna intervencija u oftalmohirurgiji. Posle operacije vid se potpuno oporavlja. Tokom operacije odstrani se prirodno, zamućeno sočivo i u njegovu vrećicu se postavi veštačko sočivo (intraokularno sočivo).

Postoji  jako veliki broj različitih veštačkih intraokularnih sočiva koja omogućavaju da operativni tok bude što komforniji, da postoperativni vid bude što kvalitetniji i da to sočivo može da ispuni različite zahteve pacijenta.

Zakažite pregled

Telefonom