Anti VEGF terapija

Anti-VEGF je grupa lekova koji smanjuju stvaranje novih krvnih sudova i otok oko njih. Oni se mogu koristiti u lečenju brojnih očnih bolesti kod kojih dolazi do stvaranja novih, patoloških krvnih sudova ili otoka na mrežnjači. Trenutno se kao anti-VEGF lekovi koriste Lucentis i Avastin. Urastanje novih krvnih sudova i edem makule se mogu javiti i kod drugih bolesti, tako da će u budućnosti anti-VEGF lekovi sigurno imati primenu u širem opsegu lečenja. Anti-VEGF terapija se daje ubrizgavanjem direktno u oko. Na taj način smanjuje se rizik od ožiljaka i oštećenja mrežnjače izazvanih laserom. Ovim tretmanom smanjuje se rizik od gubitka vida a kod nekih pacijenata dovede do poboljšanja vida.

Indikacije za Anti-VEGF terapiju

Vlažni oblik makularne degeneracije
Dijabetička retinopatija (makulopatija)
Edem makule izazvan okluzijom retinalne vene

Zakažite pregled

Telefonom

Pripremni pregled za anti-VEGF terapiju

Pregled očnog dna

Pregled očnog dna radi se nakon širenja zenice pomoću odgovarajućih kapi. Za ovaj pregled oftalmolog koristi mikroskop i specijalne lupe koje se postave ispred ili na oko, tako da lekar može videti površinu mrežnjače (retine). Pregled se radi ambulantno i nije bolan. Zenice se skupe 2 h posle ukapavanja kapi..

OCT

Optička Coherentna Tomografija je neinvazivni dijagnostički metod koji proizvede sliku koja pokazuje slojeve mrežnjače posebno u makularnom regionu. Ovo snimanje može biti veoma korisno u otkrivanju promena u makuli (žutoj mrlji). Takođe se može koristiti za poređenje stanja pre i posle tretmana.

Fluoresceinska angiografija

Fluoresceinski angiogram daje sliku sloja krvnih sudova mrežnjače. Kod ovog snimanja koristi se kontrast (fluorescein) koji se ubrizgava u venu na ruci. Dok boja putuje kroz krvne sudove mrežnjače pravi se serija fotografija specijalnim aparatom. Ove fotografije pokažu gde se nalaze područja oštećenih krvnih sudova.

Tok intervencije anti-VEGF

Anti-VEGF lekovi se daju u vidu injekcije u staklasto telo (vitreus). Injekcija se daje kroz beonjaču oka. Davanje injekcija mora biti sterilno i zbog toga se intervencija obavlja u operacionoj sali. Igla koja se koristi za ubrizgavanje je jako tanka i mala. Samo ubrizgavanje traje nekoliko sekundi. Protokol intervencije podrazumeva:

Ukapavanje lokalnog anestetika koji omogućava da davanje injekcije bude bezbolno
Oko i koža oko oka se očisti dezinfekcionim rastvorom
Lekar za nekoliko sekundi ubrizga injekciju
Na kraju intervencije sipa se lokalno antibiotik
Oko se zatvara gazom

Oporavak

Nakon injekcije vid može biti zamućen nekoliko sati do 1–2 dana nakon intervencije. Nekoliko dana treba koristiti antibiotske kapi u oko na kome je bila intervencija. Nekada može da se javi crvenilo beonjače na mestu injekcije koje se povlači za nekoliko dana. Nedelju do dve posle intervencije primećuje se crna senka u vidnom polju, to je lek koji se nalazi u staklastom telu koji se vremenom resorbuje. Već sutradan posle intervencije oko treba da bude sasvim komforno, bez bolova.

Komplikacije

Rizik od komlikacija je jako mali ali moguće komplikacije su:

Privremeni skok očnog pritiska može se javiti nakon intervencije. Ubrizgavanje injekcije povećava količinu tečnosti u oku pa to dovodi do povećanja pritiska. Ovo povećanje pritiska je privremeno i ne ostavlja nikakve posledice na oku.
Endophthalmitis (infekcija oka) je vrlo ozbiljna komplikacija kod koje dolazi do infekcije unutrašnjosti oka. Mogućnost nastanka endoftalmitisa je vrlo retka, u proseku 1:1000. Antibiotici pre i posle intervencije kao i sterilno davanje u operacionoj sali su mera prevencije ove komplikacije.